Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tržište kapitala". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

TRZISTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA

dr Jovo Jednak Dražen Zečević

Sadržaj:

Tržište rada...............................................................................................3

Cena inputa sa stanovišta vrednosti granične proizvodnje..................3

Ponuda rada, dohodak, dokolica i oportunitetni trošak.......................7

Tražnja za radom – izvedena tražnja.....................................................9

Granični fizički proizvod, granični prihod proizvoda i granična produktivnost rada.................................................................................11

Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda i graničnog prihoda rada..........................................................................................................13

Odluka o angažovanju radnika i tražnja za radom u preduzeću......14

Ravnoteža na tržištu rada, ravnotežna plata, ravnotežna zaposlenost i promene učinaka na tržištu.................................................................16

Literatura................................................................................................21

Tržište rada

Da li ste se zapitali zašto jedan prosečni diplomirani stručnjak zaradjuje oko 300 do 800 evra, dok neko sa diplomom srednje škole zaradjuje samo 150 do 400 evra. Koliko ko zaradi zavisi od firme do firme. Uvažavajući kulturu i dostojanstvo svakog čoveka, nećemo postavljati pitanje vaše zarade ili zarade vaše porodice.

Uzgred rečeno, godine 2001. predsednik kompanije Volt Dizni bio je na polovini desetogodišnjeg ugovora po kome mu je plaćeno za njegove usluge cca 770 miliona dolara. Tajger Vuds je bio drugu godinu pod ugovorom sa Nice-om vrednim bar 70 miliona dolara itd. Čime se mogu objasniti ovi ogromni dispariteti u zaradama?

Da li su ti dispariteti samo nagrada za dvogodišnji, trogodišnji ili četvorogodičnji trud na visokim školama i fakultetimama, ili oni odaržavaju razlike u talentu, ili neke privilegije pri zapošljavanju? Da li vi stvarno učite Ekonomiju i druge predmete mnogo više nego srednjoškolci da biste bili bolje plaćeni u budućnosti, u smislu koliko vredite? Ne, u nekom metafizičkom smislu, nego s obzirom koliko biste bili plaćeni na tržištu rada?

Ako želimo da saznamo zasto neki ljudi mnogo zaradjuju, a drugi malo, moraćemo u ovom poglavlju da razmotrimo ponudu i tražnju za radom, u uslovima savršene konkurencije i monopolskim tržištima.

Pre otpočinjanja analize inputa proizvodnje, nalazimo za shodno da u najkraćim crtama naznačimo odredjivanje cena inputa sa aspekta teorije granične vrednosti proizvodnje.

Cena inputa sa stanovišta vrednosti granične proizvodnje

Slično krivama tražnje, za finalnim dobrima i uslugama, koji su rezultat proizvodnog procesa, krive tražnje sa inputima proizvodnje su opadajuće. Za razliku od tražnje za dobrima i uslugama, tražnja za inputima proizvodnje je izvedena tražnja. Ona zavisi od obima proizvodnje nekog preduzeća i troškova inputa. Na primer, Majkrosoftova tražnja za programima je izvedena tražnja, koja zavisi ne samo od plata preduzeća, već i od količine softvera koji Majkrosoft planira prodati.

Granični proizvod rada x cena proizvoda = cena rada = nadnica (plata, zarada)

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]